Храст лужњак(lat.Querqus robus) једна
је од најљепших листопадних врста дрвећа, која расте и до 50 метара у висину и
која има густу и широко формирану крошњу, а карактеристична је за долине са
много подземних вода.
Један од најљепших примјерака храста
лужњака у дервентском крају , па и у Републици Српској, налази се у Лугу код
Дервенте, поред регионалног пута Дервента-Прњавор. Својом љепотом често плијени
пажњу пролазника који се зауставе и фотографишу се поред њега.
То дрво је прије рата 1992-1995.
заштићено као природно добро а и данас спада у дендролошке споменике. Фотографија тог храста налази се у
пријератном уџбенику биологије за пети разред основне школе.
Мјештани су тај храст назвали Бабин
храст, по Драгињи Живанић, која је живјела у кући поред храста. Данас у тој
кући живи њена унука Љубица Јандрић, која је истакла да су стручњаци прије
посљедњег рата обишли храст и утврдили
да је стар око 350 година те да је најстарији у дервентском крају и један од најстаријих у Републици Српској .
Познавалац природног богатства дервентског краја, наставник биологије и хемије Ново Прерадовић наглашава да су уз храст везане многе приче. Ту су се окупљале војске ,организовали устанци, недјељом су се одржавале игранке и играна су кола те су организовани и зборови. Испод овог дрвета су се састајали млади заљубљени парови који су ту „ашиковали“. Укратко, много тога се дешавало око храста јер је он служио становништву као оријентир за разне састанке.