Храст лужњак(lat.Querqus robus) једна је од најљепших листопадних врста дрвећа, која расте и до 50 метара у висину и која има густу и широко формирану крошњу, а карактеристична је за долине са много подземних вода.

Један од најљепших примјерака храста лужњака у дервентском крају , па и у Републици Српској, налази се у Лугу код Дервенте, поред регионалног пута Дервента-Прњавор. Својом љепотом често плијени пажњу пролазника који се зауставе и фотографишу се поред њега.

То дрво је прије рата 1992-1995. заштићено као природно добро а и данас спада у дендролошке споменике.  Фотографија тог храста налази се у пријератном уџбенику биологије за пети разред основне школе.

Мјештани су тај храст назвали Бабин храст, по Драгињи Живанић, која је живјела у кући поред храста. Данас у тој кући живи њена унука Љубица Јандрић, која је истакла да су стручњаци прије посљедњег рата обишли храст  и утврдили да је стар око 350 година те да је најстарији у дервентском крају  и један од најстаријих у Републици Српској .

Познавалац природног богатства дервентског краја, наставник биологије и хемије Ново Прерадовић наглашава да су уз храст везане многе приче. Ту су се окупљале војске ,организовали устанци, недјељом су се одржавале игранке и играна су кола те су организовани и зборови. Испод овог дрвета су се састајали млади заљубљени парови који су ту „ашиковали“. Укратко, много тога се дешавало око храста јер је он служио становништву као оријентир за разне састанке.